3.2 Grananje u Gitu - Osnove grananja i spajanja

Prvo, pretpostavimo da radite na projektu na kome već imate nekoliko komitova.

Odlučili ste da ćete raditi na problemu #53 koji se nalazi na kom god sistemu za praćenje problema koristi vaša kompanija. Da biste napravili granu i skočili na nju istovremeno, možete da pokrenete komandu git checkout sa opcijom -b:

Ovo je skraćenica za:

Radite neke stvari na svom veb-sajtu i obavite neke komitove. Dok radite to, grana iss53 se kreće napred, jer je ona čekautovana (odnosno, HEAD pokazuje na nju).

Sada dobijate poziv da postoji problem sa vebsajtom, i morate odmah da ga popravite. Sa Gitom, ne morate da rešavate problem zajedno sa iss53 promenama koje ste napravili, i ne morate da ulažete mnogo truda u to da povratite te promene pre nego što možete da krenete da radite na rešavanju novonastalog problema. Sve što treba da uradite jeste da se prebacite na master granu.

Ipak, pre nego što to uradite, obratite pažnju na to da vam, ako vaš radni direktorijum ima nekomitovane promene koje su u konfliktu sa granom koju čekautujete, Git neće dozvoliti da promenite granu. Najbolje da radno stanje bude čisto kada pravite skok između grana. Postoje načini da se ovo zaobiđe (naime, skrivanje i komitovanje ispravki) koje ćemo obraditi kasnije, u [git_stashing]. Zasad, pretpostavimo da ste komitovali sve promene, tako da možete da se vratite na master granu:

U ovom trenutku, radni direktorijum vašeg projketa izgleda isto onako kako je izgledao pre nego što se počeli da radite na problemu #53, i možete da se koncentrišete na hitni slučaj. Ovo je bitna stvar koju treba zapamtiti: kada menjate grane, Git resetuje radni direktorijum da izgleda onako kako je izgledao kada ste poslednji put komitovali na toj grani. Dodaje, briše i modifikuje fajlove automatski da bi se postarao da vaša radna kopija izgleda tačno onako kako je izgledala na grani kada ste uradili poslednji komit.

Sledeće, treba da rešite hitan problem. Napravićemo hotfix granu na kojoj ćemo raditi dok to ne bude sređeno.

Možete da testirate ono što ste uradili, da budete sigurni da je problem rešen, i da spojite to nazad sa granom master. Ovo možete da uradite pomoću komande git merge.

Primetićete izraz Fast-forward (motanje unapred) koji se pojavio na izlazu prilikom spajanja. Pošto se komit C4 na koji pokazuje grana hotfix u koju ste se spojili nalazio direktno ispred od komita C2 na kom ste bili, Git jednostavno pomera pokazivač napred. Da parafraziramo, kada probate da spojite jedan komit sa komitom do kog se može stići prateći istoriju prvog komita, Git pojednostavljuje stvari tako što samo pomeri pokazivač napred jer nema divergencije sa kojom bi se spajao — zato se ovo zove motanje unapred.

Promena se sada nalazi u snimku komita na koji pokazuje master grana.

Pošto je super-važan problem rešen, vreme je da se vratite na ono što ste radili pre nego što ste bili prekinuti. Ipak, prvo ćete obrisati hotfix granu, jer vam više nije potrebna — grana master pokazuje na isto mesto. Možete je obrisati pomoću opcije -d uz komandu git branch:

Sada se vraćate na tiket #53 i nastavljate sa radom

Ovde treba napomenuti da posao koji ste odradili u grani hotfix nije sadržan u fajlovima na grani iss53. Ako vam je on potreban, možete da spojite granu master u granu iss53 pokretanjem komande git merge master, ili možete da sačekate sa integrisanjem tih promena dok kasnije ne odlučite da povučete granu iss53 nazad u master.

Pretpostavimo da ste odlučili da je rad na problemu #53 gotov i da je kod spreman da se spoji sa master granom. Da biste uradili to, treba da pripojite granu iss53 grani master, kao što ste ranije spojili hotfix. Sve što treba da uradite jeste da čekautujete granu u koju želite da se spojite i da onda pokrenete git merge komandu:

Ovo izgleda malo drugačije od spajanja hotfix od ranije. U ovom slučaju, istorija je divergirala na nekoj ranijoj tački. Pošto komit na grani na kojoj se nalazite nije direktan predak grane u koju se spajate, Git mora uradi neki posao. U ovom slučaju, Git radi jednostavan trostruki spoj, koristeći dva snimka na koje pokazuju vrhovi grana i njihovog zajedničkog pretka.

Umesto da samo pomeri pokazivač na granu napred, Git pravi novi snimak koji je rezultat ovog trostrukog spoja i automatski pravi novi komit koji pokazuje na njega. Ovo se naziva spojni komit (merge commit), i poseban je jedino u tom smislu što ima više od jednog roditelja.

Vredi napomenuti da je Git taj koji odlučuje koji zajednički predak je najbolje iskoristiti kao bazu za spoj; ovo je drugačije od starijih alata kao što su CVS i Subversion (pre verzije 1.5), gde programer koji radi spoj mora sam da odgonetne koji čvor je najbolja baza. Ovo čini spajanje mnogo jednostavnijim u odnosu na ostale sisteme.

Sada kada je ceo rad spojen, više nema potrebe za iss53 granom. Možete da zatvorite tiket u vašem sistemu za praćenje i da obrišete granu:

S vremena na vreme, ovaj proces neće teći ovako glatko. Ako ste promenili isti deo istog fajla u dvema različitim granama koje spajate u jednu, Git neće moći da ih spoji kako valja. Ako je fiks za tiket #53 modifikovao isti deo kao i hotfix, dobićete konflikt pri spoju koji izgleda ovako nekako:

Git nije automatski napravio novi spojni komit. Pauzirao je proces dok vi ne rešite konflikt. Ako želite da vidite koji fajlovi nisu spojeni bilo kada nakon konflikta pri spoju, treba da pokrenete git status:

Sve što ima konflikt pri spoju a nije rešeno izlistano je pod nespojeno (unmerged). Git dodaje standardne markere za rešavanje konflikta u fajlove koji imaju konflikt, da biste mogli da ih otvorite i ručno rešite konflikte. Fajl sadrži sekciju koja izgleda nekako ovako:

Ovo znači da je verzija u HEAD (vaša master grana, jer to ste čekautovali kada ste pokrenuli komandu merge) na vrhu tog bloka (sve iznad =======), dok je verzija iz grane iss53 prikazana u donjem delu. Da biste rešili konflikt, morate ili da izaberete jednu stranu ili drugu ili da ručno spojite sadržinu fajla. Na primer, ovaj konflikt se može rešiti tako što ćete ceo gornji blok zameniti ovime:

Ovo rešenje ima pomalo iz obe sekcije, a linije sa ======= i >>>>>>> su potpuno obrisane. Nakon što rešite svaku od ovakvih sekcija u svakom fajlu sa konfliktom, pokrenite git add na svaki fajl da biste ga označili kao razrešen. Stejdžovanje fajla obeležava konflikt kao razrešen u Gitu.

Ako želite da koristite grafički alat da rešite ovakve probleme, možete da pokrenete komandu git mergetool, koja pokreće odgovarajući vizuelni alat koji vas vodi kroz konflikte:

Ako hoćete da koristite neki drugi alat za spajanje koji nije podrazumevani (Git je izabrao opendiff u ovom slučaju jer je komanda pokrenuta na Meku), videćete sve podržane alate izlistane na vrhu posle "one of the following tools". Samo ukucajte ime alata koji biste radije koristili.

Kada izađete iz alata za rešavanje konflikta pri spoju, Git će vas pitati da li je spoj bio uspešan. Ako kažete skripti da jeste, fajl će biti stejdžovan i označen kao razrešen. Možete da pokrenete git status da biste se uverili da su svi konflikti razrešeni:

Ako ste zadovoljni time, i ako ste potvrdili da je sve što je imalo konflikte sada na stejdžu, možete da ukucate git commit da finalizirate spojni komit. Podrazumevana komit poruka izgleda nekako ovako:

Možete da modifikujete tu poruku sa detaljima o tome kako ste razrešili spoj ako mislite da će to biti korisno drugima koji budu gledali ovaj spoj u budućnosti — zašto ste uradili to što ste uradili, ako nije očigledno.